ОНЛАЈН АКЦИЈА УЧЕНИКА

Истраживање процене остварености права детета и квалитета наставе у школи

 Ученици VI разреда ОШ „Нада Матић“ из Ужица, на обуци одржаној у марту ове године, у оквиру пројекта „Образовање за права детета“, планирали су неколико акција. Једна од њих односила се на анкетирање њихових другара у циљу процене остварености права детета и квалитета наставе. У складу са актуелном ситуацијом у којој се образовање одвија на даљину, анкетирање је реализовано електронским путем, а питања су прилагођена новонасталој ситуацији. Подршку ученицима пружиле су водитељка обуке Оливера Шуљагић и координаторка школског Тима за реализацију пројекта „Образовање за права детета“ Марина Лазић.

            Онлајн упитник, који је попунило 126 ученика V-VII разреда, чинило је 17 питања затвореног и отвореног типа. Добијени резултати показују следеће:

– Да су права детета остварена у редовним условима сматра 96,8% ученика, а у ванредним 67,5% ученика. Образложење се односило на то да су права на образовање, игру и информисање остварена, али да им је у ванредним условима забрањено кретање, као што им је онемогућено бављење спортом (осим у дворишту), редовна школа и разне друштвене активности.

– На питање како се осећају у изолацији, највећи број ученика (42,9%) одговорио је уобичајено, да им пада тешко 20,6% ученика, усамљених је 11,9% ученика, док 1,6% ученика недостају другари из школе.

– Када је у питању предлог за квалитетно провођење слободног времена, највећи број ученика (34,1%) предложио је вршњацима да гледају омиљене филмове и серије, потом да свакодневно упражњавају физичке вежбе (21,4%), да читају занимљиве књиге (15,1%), да вредно уче (13,5%), да посећују онлајн позоришне представе, галерије, музеје… (3,2%), а „све помало“ и да се играју (1,6%).

– Одговори ученика показују да им у изолацији највише недостају: друштво (75,4%), шетња и боравак напољу (42,9%), родбина (19,8%), школа (14,3%)… Разлози томе су што су навикли на другаре из школе, са њима им је најлепше, са њима се смеју и друже, сада не могу са њима да причају, без њих им је досадно, онлајн дружење не може да замени дружење уживо; воле да бораве напољу, у шетњи и игри са вршњацима; зато што је живот без друштва, родбине и шетње досадан; јер воле тренинге и више им одговарају уживо него онлајн предавања…

– Учење за време пандемије изазване корона вирусом одвија се, у највећем броју случајева, преко Гугл учионице (89,7%) и праћењем ТВ часова (82,5%), потом преко имејла (34,9%) и вајбер групе (26,2%), док најмањи број ученика добија материјал за учење поштом (4,8%).

– Већина ученика (71,4%) редовно прати предавања на телевизији, углавном их прати 19,8% ученика, често 4,8% ученика, ретко 2,4% ученика, док 1,6% ученика уопште не прати ТВ часове.

– ТВ часови углавном се допадају највећем броју ученика (55,6%), допадају се 38,1% ученика, док се 6,3% ученика изјаснило да им се не допада овакав вид наставе. Ученици којима се допадају ТВ часови написали су да наставници добро, полако и јасно објашњавају градиво, да је добар садржај часова и да се све лако разуме, да су поучни, да им је лакше ново градиво уз ТВ часове, занимљиви су, презентације су добре, ако нешто није јасно могу неколико пута да погледају ту лекцију, на овај начин рада може да се научи, а не мора да се устаје рано. Разлози зашто им се не допадају ТВ часови су што понављају оно што су већ учили у школи, досадни су, не могу да питају када им нешто није јасно, има доста писања па не стижу све да препишу, некада наставници праве грешке и врло често брзају, неки наставници не објашњавају добро, јако су тихи, „мало неразумљиви“, напорно их је слушати, „жива реч је жива реч“, има пуно информација у 30 минута, некада неки делови лекције нису баш најјаснији, забавније им је и лепше у школи, заједно са другарима и наставницима.

– Сви ученици имају могућност да користе Гугл учионицу.

– Неометано прати наставу 82,5% ученика, углавном 13,5%, често 3,25%, а ретко 0,8% ученика.

– Упутства у вези са израдом домаћих задатака јасна су већини ученика (77,8%), док се 22,2% ученика изјаснило да су им углавном јасна. Нема ученика којима нису јасна упутства која им дају њихови наставници.

– Додатна објашњења од стране наставника, када има потребе за тим, добија 77% ученика, углавном 16,7%, а не добија 6,3% ученика.

– Већини испитаних ученика (50,8%), за учење и израду домаћих задатака током учења на даљину, у односу на редовну школу, потребно је више времена, 31,7% ученика рекло је да им је потребно исто времена, а 17,5% ученика да им треба мање времена.

– Половина анкетираних ученика (50%) изјавила је да самостално ради домаће задатке, 47,6% то чини углавном самостално, док 2,4% ученика имају помоћ при решавању домаћих задатака.

– Помоћ приликом учења и израде домаћих задатака ученици најчешће добијају од родитеља (61,6%), старијег брата/сестре (17,9%), а најмање од баке и деке (3,2%).

– Готово три четвртине ученика стижу на време да ураде све задатке које добијају од наставника (73,8%), углавном стиже 23,8%, а не стиже свега 2,4% ученика. Најчешћи разлог је што добијају превише задатака.

– Комуникацију са наставницима за време учења на даљину 69% ученика оцењује као добру, за 30,2% анкетираних је углавном добра, док није добра по мишљењу 0,8% ученика. Разлози незадовољства изузетно малог броја ученика су што наставници у овим условима не одговоре одмах, а некад „ми не одговоре на време“, „неки наставници не одговарају на поруке и неће да нам одрже онлајн наставу када нам није јасно нешто из градива“, „зато што понекад идем у село где нема интернета“, „јер наставници не виде или им не стижу приватни коментари“, „поједини наставници се баш и не труде да нам додатно појасне лекцију“, „мисле да нисам послао, а заправо сам послао“, „јер мало више траје док се пошаљу домаћи задаци“.

– Већина ученика (80,2%) не би ништа мењало, када је реч о оваквом начину учења, док се 19,8% ученика изјаснило за промене. Они би желели да имају мање домаћих задатака, да наставници не шаљу домаће задатке у 2 ујутру, да се промене неки наставници на РТС-у, да се одржава више онлајн часова (нпр. музичке и ликовне културе), да наставници гледају поруке у приватном коментару, да имају часове на Zoom платформи, да не гледају наставу на ТВ-у кад већ добијају друге задатке од наставника, да се наставници не жале одељењском старешини, већ да њима напишу ако нешто није стигло од домаћих задатака и да одговарају на коментаре и питања, да часови једне седмице почињу у 8 h, а друге у 12 h, да имају могућност да праве презентације и нешто што им је занимљиво.

– Већини ученика (74,6%) више се допада учење у школи (у редовним околностима), због пријатеља, дружења, веће физичке активности, лакшег учења лекција, директног контакта са наставницима, јер су боља предавања уживо, могућности да питају наставника шта им није јасно, што немају много домаћих задатака, имају више времена за своје активности, реалнијег оцењивања, јер током учења на даљину не могу све да разумеју, не прија им стално гледање у екран, у школи је настава озбиљнија и јаснија, зато што у школи већим делом науче пратећи наставу, а код куће само надограде знање, темељније је, имају могућности да истражују, јер је лепше, живље и занимљивије. Учење на даљину (у ванредним околностима) више се допада знатно мањем броју ученика (25,4%) јер могу сами да организују своје време, код куће им је лакше, растерећенији су, зато што не морају да носе књиге, више науче, доста лакше им је да раде домаћи на компјутеру јер могу да се служе интернетом, укућани им помажу, имају бољу концентрацију јер их не ометају други ученици, занимљивији су им домаћи него када иду у школу, не морају рано да устају, зато што су опуштенији, нема тензије које има у школи, мање им је стресно, односно имају мању трему.

Акција је реализована у оквиру пројекта „Образовање за права детета“, који реализује Ужички центар за права детета, уз подршку Песталоци дечје фондације из Швајцарске.

Марина Лазић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *