Моја прича – Вељко Пешић VI2

Живот је леп и занимљив и чине га многе лепе ствари. Док смо деца уживамо у животу, игри и дружењу. Живимо тако да не мислимо на лоше ствари, верујемо да ће нам опет бити лепо и занимљиво. Корачамо кроз живот полако и чини нам се да се никада нећемо спотаћи и пасти и да нашу срећу, снове и дружење нико и ништа неће нарушити. А онда се пробудимо и схватимо да реалност није таква. Схватимо да је дошло неко чудно време и да су наш срећан живот и безбрижно детињство одједном нарушени. Наш замишљени свет прелепих снова, дружења и ђачких љубави је прекинут неком суморном причом о некаквој „корони“, невидљивом непријатељу који се појавио одједном и нарушио мир и здравље људи у целом свету. Још увек смо мали да схватимо свет одраслих, али довољно велики да видимо да се нешто лоше дешава око нас. Дан по дан и прошло је више од месец дана од како нисмо у школским клупама. Кажу да до следеће школске године нећемо ни сести у њима. Седим у соби и размишљам. Питам се да ли неко има право да нам одузме део детињства и затвори нас у собе без права да изађемо напоље, да се дружимо и смејемо и потајно шапућемо тајне о нашим првим љубавима. Онда схватим. Све то је због здравља наших бака и дека, наших родитеља и свих нас. Морам признати да ми недостаје школа, моји другови, наставници, наше дружење. Знам проћи ће све и опет ћемо бити заједно, седећемо у ђачким клупама и причаћемо о ономе што је прошло и о ономе што тек долази. Планираћемо опет и ићи на ђачке екскурзије и бити љути што нам је ове године бесправно одузета. Бићемо поново срећни и раздрагани, пуни љубави и жеље за лепим стварима у животу.

            Надам се да ће се све ово лоше што пре завршити и да се више никада неће поновити. Сигуран сам да се на крају сваког тунела увек појави светло и када пада киша сунце се крије иза облака, које чека да се опет појави после кише.

 

К О Р О Н А

 

Кад свему овоме лошем дође крај, доћи ће нама бољи и лепши дани знај.

 

Опет ћемо сести у школске клупе, и једни друге посматраћемо преко лупе.

 

Радоваћемо се свему што је у животу лепо и поштоваћемо све оно што је свето.

 

Осмишљаваћемо неке нове љубавне теме и све своје задатке радићемо на време.

 

Надаћемо се неком бољем животу и посматрати сву његову досадашњу лепоту.

 

А када се коначно заврше ови тешки дани испратићемо корoну заувек из наших домова вани.                                 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Вељко  Пешић  VI2  ОШ „Доситеј Обрадовић“   Врање