Mоја прича – Леонора и Сара

И највећа удаљеност се правим пријатељством може премостити!

Доста тога се издешавало у последње време… Мени као матуранту основне школе цела ова ситуација тешко пада. Последње полугодиште, које је требало да проведемо са највише авантура, проводимо свако поред свог телевизора, са свеском и оловком у руци. Прва недеља,за мене, била је нарочито тешка. Било је чудно, све док се нисам навикла на овај нови систем рада. Било је и суза на саму помисао колико дуго се нећу видети са другарима из одељења.

Са ведрије стране,у сталном сам контакту са наставницима и нон-стоп се дописујемо у одељенској групи. Често разговарам преко телефона са другарицама. Ово макар мало олакшава читаво стање.

У правом другарству и најмања удаљеност је превелика. Истина је, али опет и највећа удаљеност се правим пријатељством може премостити.

 

Леонора Ристић 8/3, ОШ „Вук Караџић“, Врање


До лепших дана, чувајте се!

Све се десило брзо и неочекивано. Колико год да ми недостаје друштво и наставници добра страна ове ситуације је то што више времена проводимо са породицом. Жао ми је што више не виђам оне људе са којима сам проводила највише времена.

Често ме обузимају разне емоције и присећам се свих лепих момената које сам доживела са друштвом из одељења. Недостају ми моменти из школске клупе.

Надам се да ће се ово што пре завршити и да ћемо ускоро имати нове авантуре.

 

Сара Поповић 8/3, ОШ,, Вук Караџић“, Врање

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *