Живот у доба Короне

Безброј пута сам се питала да ли се то заиста догађа мени и свима нама? Наша јучерашња реалност постаје нешто немогуће и неизвесно. Наша дружења, шале, забаве, ишчекивања и планове замењује нека реч корона, болнице, маске, карантин, број страдалих и болесних људи…
Жељно сам ишчекивала пролеће, лепо време и дружење. Данима сам размишљала о свом 14. рођендану, правила планове за забаву и у једном дану се све преокренуло, све је постало немогуће. Довољно сам информисана о том опаком вирусу. Доста смо причали у породици, нисмо у страху и у паници али се ипак сви придржавамо заштитних мера.
Драго ми је што смо наставили са школом и у овим условима и надам се да ћемо успети савладати све. Имам осећај да се сада сви више трудимо. Имамо велику подршку наставника који нам недостају и наравно да је много лепше када све ово радимо заједно у школи. Знам да ћемо успешно савладати све обавезе али ме плаши помисао да ћу мало дуже чекати да их све опет видим и дружим се са њима. Имам осећај као да смо на другој планети. Осећам се тужно због тога. Трудим се да своје слободно време проведем што лепше и боље колико ми услови дозвољавају. Дружим се више са родитељима, братом и псом. Погледамо сви заједно неки филм, одиграмо друштвене игре, читам књиге, претражујем на интернету нешто мени занимљиво. Моја велика срећа је што имам велико двориште у ком играм одбојку са сестрама. Стално сам у контакту са својим другарима путем друштвених мрежа.Размењујемо информације око школе, учимо заједно, шалимо се, али није то на шта смо ми навикли. Некако смо се сви прилагодили овим условима живота. Надам се да је ово свима само период живота који ће сви хтети да забораве и да ће брзо проћи. Препоручила бих својим вршњацима да пазе на себе и своје ближње. Своје слободно време могу да искористе тако што ће радити нешто што су одувек желели али нису имали времена, наравно ако им то услови дозвољавају. Да се друже са својим укућанима што више али да не запоставе школу и своје обавезе. Предложила бих да погледају неку занимљиву емисију или филм, да посете он-лине музеје у свету и код нас и слушају омиљену музику. Битно је да останемо срећни и весели.Све ово ће проћи.Надокнадићемо све, битно је да имамо веру у себе и друге који се труде да нам помогну. У овом тренутку нека од наших права нису угрожена, као на пример право на образовање и право на лечење захваљујући дивним људима који нам помажу. Али на жалост нека права и јесу угрожена:право на дружење, на слободу кретања…
Ако желимо да ово све прође што пре и да наставимо са нашим животима морамо бити одговорни према себи и према другима и зато ОСТАНИ КОД КУЋЕ!

Софија Стојановић
ОШ“Бранко Миљковић“
Ниш

One thought on “Живот у доба Короне

  1. Bravo Sofi! Bravo na ovako iskrenom i odličnom opisu. Za primer tvojim vršnjacima, a i onim starijima. Veruj uvek u sebe i ostani svoja i kad prodje doba korone. Ljubim te puno!

Оставите одговор на Ana Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *